BIVŠI ZAVISNIK KOJI DANAS POMAŽE LJUDIMA DA SE IZLEČE OD ZLA! Otvoreno o drogi, kocki, lažima i borbi za novi život
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Božidar Dragutinović, bivši zavisnik, danas vodi rehabilitacioni centar i pomaže ljudima da izađu iz droge, kocke, alkohola i drugih zavisnosti.
- Kaže da pomoć najčešće traže kockari i mladi sa problemima, a da zavisnici dugo kriju istinu kroz laži, manipulaciju i samoobmanu.
- Ističe da su disciplina, porodica i brza reakcija roditelja ključni, jer se problem najčešće otkriva tek kad nastanu dugovi ili zdravstvene posledice.
Božidar Dragutinović nekada je i sam bio zavisnik. Danas vodi rehabilitacioni centar i godinama pomaže ljudima koji pokušavaju da izađu iz pakla droge, kocke, alkohola i drugih oblika zavisnosti. U razgovoru za Kurir govori o tome ko danas najčešće traži pomoć, zašto zavisnici godinama uspevaju da obmanjuju porodicu, ali i sebe, i šta roditelji moraju da urade kada primete da im dete tone u problem.
Ko danas najcešce dolazi u vaš centar- ljudi koji su sami shvatili da imaju problem ili oni koje porodica više nije mogla da kontroliše?
-Najčešće ljudi koji imaju problem sa kockom, a pridruženo je korišćenje nekih amfitamina. Mali broj ljudi koji imaju broj sa heroinom, dosta često sa spidom, sumnjimim kokainom, alkoholičari. Najteže nam je mlada deca koja su u ranom periodu detinjstva od 12,14,15 koristili marihuanu. Oni dolaze u teškim psihičkim stanjima. Vrlo često zapadaju u kanabiodne psihoze. Oni moraju da budu pod budnim nadzorom medicine, a ujedno i u izlolaciji da održavaju apstinenciju.To je nezgodno i zbog škole i svih opbaveza koje imaju u tom periodu. Pojedini koji uspeju da se organizuju oni reše taj problmem. Imali smo ljude koji su sa ogromnom količinom antipsihotika sišli na male doze. Zapanjujuće je da u zadnje vreme je svaki poziv za pomoć vezan za kocku.
Koji je trenutak kada čovek koji se kocka, drogira ili ima drugo destruktivno ponašanje konačno kaže: „Imam problem i potrebna mi je pomoć"?
-To se najčešće desi u momentima kada je čovek pritisnut situacijom to su najcešce dugovi što se tiče kocke, a što se tiče psihoaktivnih supstanci vrlo često može biti problem i sa zdravljem. Te okolnosti čoveka nateraju na to da kaže da je u problemu ili porodica izvrši adekvatan pritisak na istu tu osobu zbog dugova, pa da je ozbiljne poremećaje u zdravlju, pogotovo kod mladih ljudi koji vrlo rano ulaze u svet psihoaktivnih supstanci i ulazi se u teška psihoticna stanja. Kod kockara se ulazi u ogromne dugove. Vrlo retki ljudi su koji su se sami osvestili, pa potražili pomoć, uglavnom je to pritisak porodice pa bi se taj čovek prizvao sebi odlučio da prizna sebi i potraži pomoć.
Zašto ljudi sa zavisnošću toliko dugo uspevaju da kriju istinu od svojih najbližih?
-To je veoma kompleksa bolest. Svi koji su upali u taj problem kod njih se stvara ogromna moć za manipulacijom, lažima. Postoje porodice koje zatvaraju oči pred problemom. Vrlo često se povezuje sa mladosti, proći će.Današnji način života smanjuje roditeljsku ulogu u odnosu na decu. Ljudi jure za poslom, malo se pažnje posvećuje deci koja su prepuštena školama koje su izvor svega i svačega. Onda to laganje, manipulacija doživi neverovatan vrhinac i u tome su veoma spretni i kod roditelja koji nisu upućeni na svoju decu i nisu aktivno upućeni u životima dece vrlo teško da se otkrije. Roditelj mora da prati svaku promenu kod svog deteta i da mnogo razgovaraju i da se stvori ambijent gde će dete biti svesno da je roditelj korak ispred njega i da tu nema prostora za manipulacijom.Takođe zajedništvo među članovima porodice, oca i majke iako ponekad budu razdvojeni mora da bude jako.
Promenio se
Da li čovek u jednom trenutku počinje da laže i sebe, a ne samo porodicu?
-U gomili obmanjivanja to jeste samoobmanjivanje. Ako nekoga lažeš ti si svestan istine i samim tim obnamnjueš samo sebe. Čitav trend koji je izražen da sve što je izopačeno proglasi normalnim i da se na to kaže pa šta mnoge stvari se uvode kao normalne, i onda čovek u svom stilu laže samoga sebe i nije da to ne primećuje, ali to mu ide nekako u prilog. On misli da je dobro prošao. Slagao sam, nije se otkrilo, dobro sam prošao i to postaje oblik ponašanja. Laž je laž i ništa neće biti tajno, a da jednog dana ne postane javno. Ti ljudu najviše lažu sami sebe i neverovatno je to da on i sam ponekad ne shvati da je upao u to.
Šta se krije iza rečenice: „Mogu da prestanem kad god hoću"?
-Manipulacija, odlaganje problema, posebno kod ljudi koji imaju problema sa psihoaktivnim supstancama. Oni imaju želju da žive u tom svetu i da imaju osćaj opijenosti, pogotovo kod alkohola, kod nas se smatra manjim zlom, ali je ustvari ogromno zlo koje je uništio mnoge porodice. Tu čovek sebi daje za pravo ja to mogu kad hoću. Tu je nemanje jasnog odnosa prema tom problemu, ne samo zdravsteveno nego nemamo odnos kako funkcioniše ta palost, taj greh, lako to iz poroka prelazi u zavisnost. Tu barijeru retko kada možemo da prepoznamo i dajemo sebi za pravo da možemo kada hoćemo, a ujedno tako odlažemo problem, jer nije nam u cilju da izlazimo iz svoje zone komforma.
Kod kockara, šta je to što ih tera da nastave čak i kada su već izgubili novac, posao, poverenje porodice i ugled?
-Zavisnost. Ljudi koji dodirnu totalno dno ne shvataju da je na prvom spratu podruma, a ispod toga ima hiljade i hiljde spratova tog istog podruma. To je bolest iako je sve izgubio mnogi ljudi prelaze granice. Čovek, ugledan u odelu bez ikakvih problema završi na ulici jer je oboleo od neke vrste zavisnosti.
Ove sezone ste imali i dete od 14 godina koje je bilo zavisno od telefona i pravilo ozbiljne probleme roditeljima.
- Da. Dete je imao problem sa stvarima sa kojim se mladi ljudi sreću u svojim školima, a to je izuzetno loša selekcija gde deca koja su prodornija, bučnija i ne uče i svoje vreme troše na neke druge navodno zanimljive stvari i postaju toj deci koja bi da se normalno razvijaju postaju simaptični, heroji. Taj dečak se poveo za takvom ekipom dece, bilo je tu dosta laži i neposlušnosti u odnosu na porodicu. Roditelji su odmah regovali, shatli su u čemu se radi. Proveo je kod nas neko vreme i pokazalo se da je dete skroz drugačije kada nije u takvom okruženju i onda se vrlo brzo prihvatio svojih radnih obaveza i dužnosti i on je odlično prihvatio boravak. Nije bilo većeg otpora i vrlo brzo se uklopi i postao jako koristan član zajednice. Sada je kući obavlja svoje obaveze oko škole, ono što ga čeka kuci i poslušnost rodtelja i da mu se ostatak familije ne meša da se ne ruši autoritet rodteljima. Za sada je bilo neki sitnih iskakanja pri povratku iz centra, ali to je normalno jer se te stare navike teško i menjaju, ali on je spremam i da dolazi i nadamo se da će ishod biti dobar.
Šta se dešava sa čovekom kada prvi put ostane bez telefona, društvenih mreža, društva i svega onoga što mu je godinama omogućavalo da beži od sebe?
- Susret sa samim sobom.Dešava se šok da se suoči sam sa samim sobom, a sebe najmanje poznaje. Sveti oci kažu onaj ko spozna sebe spoznace i gospoda. Nije to za džabe receno. Mi koliko god se trudimo i kažem od da sebe najbolje poznajemo,mi u suštini najmanje pznajemo sebe. Tragajuci tako za sobom odbaremo puteve koji su brži i nude na pocetku neku udobnost,a to se tice svbake covekove greške i sve je ucinjeno zarad nekog materijalnog benefita ili telesne udobnosti i onda se to ne završava kako valja. Kada covek sotane bez svih pomagala ostao sam sa sobom i doživlajhava veliki šok.
Koliko je važna disciplina u procesu rehabilitacije i koliko ljudi teško prihvata pravila kada prvi put dodu u centar?
- Najbitnije u procesu rehabilitacije je potpuno struktuirani radni dan. Disciplina gde nema previše odstupanja i svakom coveku koji je imao neke svoje navike, pa maka i ispravne promena te rutine ume da stvara odgroman otpor.Kod nas taj otpor ume da bude toliko veliki da ljudi zapadnu u teške psihicke probleme. i sve svoje resurse troše d aomalovaže rad trud uslove života ne bi li opravdaju to što ne žele, nece ili ne mogu da izdrže i na kraju napuste centar i vrate se u zonu konfora.Duhovnost, disciplina, promena sistema vrednosti, bahatost, neznanje komunikacije, sve to mora za to vreme u centru rešava. Ljudi dolaze veoma egoisticno nastrojeni okrenuti samo sebi au zajendici treba podeliti i prostor i vreme i hranu. Nisu spremni na to. Zajednica je jedna vrela košnica iz koje ništa ne izlazi i sve tu mora da se reši. Ti sa onim sa kojim si se posvadao sutra moraš da se pozdravuiš da nastaviš zajedno da radiš. Disciplina u procesu rehabuilitacije je veoma bitna i ljudima koji su sami po sebi raslabljeni da bude veoma surova. To nije surovo vec samo realan život. Konretno, ljudi koji nisu nikad za sobom namestili krevet moraju da ga srede, oni koji ne smatraju za shodno da puste vodu za sobom u toaletu isto im je cudno. Ljudi koji smatraju da nocu ustaju da jedu je nemoguce i njima stvara gnev i stvara teška psihicka stanaj i naša borba je da ih sa dosta jasnims tavom i razumevanja opominjemo i to je težak proces i promene su retke is psore. Nama nekad padne a pamet da ih pustimo jer smo se umorili, ali uz Božiju pomoc guramo i tažimo da se menjaju, koliko god ne hteli i najveca pomoc nam je od porodice.
Koji su najteži trenuci tokom rehabilitacije i kada je najveca opasnost da covek odustane?
- Najgori su lažno samopouzdanje i da je sve to u redu i da ostatak vremena koje provedu u centru je tracenje.
Koliko je važna podrška porodice, a koliko porodica može i da odmogne?
- Izuzetno, ali ne ona podrška ispunjavanja želja obolelog coveka. Kratko i jasno. Podrška porodica jedina ispravna je nas zanima samo proces tvoje rehabilitacije tvoj odustanak podrazumeva naš raskid bilo kakvih odnosa sa tobom. Ko tako savlada imace uspeh. Porodica može da pomogne, ali nespremna porodica sa svim svojim bolestima i proizvod tih proizvoda su problemi bolesti zavisnosti. Mnogi momaka su i žrtve lošeg poretkan i odnosa u porodici, loših stavova i gde porodica slanje momka u centar mi možemo da rešimo, mi ne možemo dok porodica ne ukine bilo kakvu logistike šticeniku. Može da dođe u grad, a ne primite ga kući.
Šta savetujete roditelju koji vidi da mu dete tone u drogu, kocku ili drugo destruktivno ponašanje, ali dete odbija svaki razgovor?
-Kod kocke savetujemod a se prestane sa vracanjem dugoiva, kod dece koja imaju problem sa drogom, ukoliko dete nece da se testira taj teskt se podvodi kao pozitivan. Da se dete uslovi nema davanja dugackih perioda nema vracanja dugova ako ne kreneš sa lecenje. Kod droga medicina znaci detokstiacija, i rehabilitacija se nastavlja u rehabilitacinonim zajendicama,. Kada odluci da saraduje jedina tema je lecenje. Medciniski deo da se odradi i gde boravak traje i do tri godine.
Koliko je teško ponovo izgraditi poverenje kada je osoba godinama lagala svoje najbliže?
-To jeste problem jer se stvori jedna vrsta patologije. Treba da se vodi racuna da se sa tim nepoverenjem ne pretera. Treba izuzetno mudro, oprezno, ne treba tražiti ništa do toga da svojim delima uveri. Ako se promenio znace da istrpi cak i kad je napadnut bez razloga. Ta njegova greška je proizvod ogromne kolicine pritsika i bilo je dosta momaka kome su tome podlegli, podice su psole i priznale da su same pogrešile, ali naša sugesitja je da se bude mudro i da porodica se konsutuje sa nekim kako da se to poverenje povraca.
I za kraj, šta biste rekli coveku koji danas sedi kod kuce, zna da ima problem, ali još uvek sebi govori: „Nije još toliko strašno"?
- Mora da se donesu brze odluke. Ako je neko iskreno rekao da je došao sa neke žurke gde je probao suspatne mora monentalno da se reaguje, da se coveku objasni šta to možem da se desi. Ima mreža udruženja gradana prevencija i da se radi sa tim covekom da iz bezazlene price ne prode u nešto opasno.